Otvaram oci.Mrak i dalje vlada u sobi.Jedanput sam se vec budio ali sam uspeo da ponovo zaspim,uprkos gladi koja me mucila.Razmisljam da li da ustanem,odem do kuhinje i potrazim nesto u frizideru.Neki los predosecaj mi se javlja.Mozda to ne bi bila dobra ideja ali glad postaje sve jaca.Ako sada ustanem mislim da necu vise moci ponovo da zaspim,mada isto bi bilo i ako ne ustanem jer nisam navikao na glad.Vreme prolazi.Jednolicno otkucavanje sata pocinje da me nervira.Pitam se da li se pomeranje sekundare oduvek culo ovako jako ili sam previse skoncentrisan na ritam njenog otkucavanja pa mi se pricinjava.Ponovo mi se vraca misao na frizider.Ako cale tokom noci nije rovario po frizideru trebalo di da u njemu spokojno borave pastete,mesni naresci,kulen,margarin i jos po nesto.Gledam na sat koji i dalje bezobrazno jako kuca.Kroz mrak razbiram da pokazuje 02:00.Ako za operaciju frizider budem utrosio sat vremena,nece biti veklika steta.Ne ustajem rano tako da nema potrebe ni da lezem rano.Najzad resih da odustanem.Lenjost je prevladala glad,ai mislim se nesto ako budem bauljao po kuhinji probudicu ostale ukucane koji moraju da spavaju jer ustaju rano za posao.Nista,jescu kada ustanem,prezivecu nekako do ujutru.
Otvaram vrata kuhinje koja svojim skripanjem kao da izkazuju nezadovoljstvo sto ih uznemiravam ovako kasno.Na prstima ulazim unutra i uz neizbeznu skripu zatvaram vrata sa sobom.U kuhinji je mrak veci nego u sobi.Kucanje sata zamenjuje zujanje frizidera koji je kao gorstak medju ostalim kuhinjskim aparatima jer neprestano radi oko 18 godina.Njegov nabolji a i najblizi prijatelj je sporet iste robne marke ali je u odnosu na frizider jos mali posto nema ni 10 godine kao je kupljen.Bas lepo,razmisljam,mozda frizider svom drugu prenese tajnu dugovecnosti.
Palim svetlo.Iz razloga sto su mi se oci privikle na mrak svetlo mi se cini prejako ali kako ono u kuhinji prestavlja jedini izvor svetlosti nemam drugo resenje vec da ga ostavim da sija i sacekam da mi se oci priviknu.
Podjoh rukom za rucku na vratima frizidera ali u taj mah ucini mi se da cujem neki glas,pa se povukoh jedan korak unazad.Protresoh malo glavom da se rasanim.Nisam toliko gladan da bih poceo da haluciniram.Objasnjavam sebi da je glas dosao spolja i stim ubedjem ponovo posegnuh za ruckom navratima.
Otvaram vrata frizidera.Zaslepi me jaka svetlost koja dopire iz njega kao da sakriva nesto.Nesto nije u redu.Odjednom osetih kao da nisam sam.Svetlost koja je dopirala iz frizidera i dalje je toliko jaka da u nju ne moze da se gleda.I odjednom,glas.
-Zasto ne otvaras smrzla sam se ! Rece nesto sto je pocelo da izlazi iz frizidera.
Gledam i ne verujem ocima.Ucini mi se kao da se kuhinja prosirila i dobila neki nadrealan oblig.Frizider iako je pravilno pravougaonog oblika dobi neki zaobljeno ovalni izgled.Sporet i ostali kuhinjski elementi,takodje.Cujem plac koji dopire iz frizidera i siluetu koja izlazeci iz njega polako dobija ljudski oblik.Trenutak kasnije ispred mene ukaza se uplakana devojka,plave kose.Visoka,vitka stasa,lepa u licu.U jednoj ruci drzi neke paprire kojima mi mase ispred nosa.Koliko sam uspeo da primetim radi se o nekakvim sudskim dokumentima.Devojka i dalje place.Gledajuci je stekao sam utisak da se radi o devojci koja place 24 casa dnevno.Cinila mi se nekako poznata ali nisam mogao da se setim odakle.Mlateci i dalje papirima nakvasenim suzama poce da vice na sav glas:
-Razvescu se ! razvescu se ! On,On,smrc,on je mene prevario ! videla sam poruku u njegovom telefonu,ne vredi mu da me laze.Evo imam i resenje suda,rece pokazujuci mi dokumenta skojima je do pre nekoliko trenutaka mahala kao da tera muve.
-Aman ko gospodjo.Ko !?
-Nisam ja gospodja,rece besno.Ja sam ponovo gospodjica !
Mislim da shvatam.Gospodjica je bila dok se nije udala.Udajom je postala gospodja,a razvodom je po drugi put postala gospodjica.Nije mi to bas bilo najjasnije ali ajde,ako za sebe tvrdi da je gospodjica zasto joj to osporavati.Ima zena pravo sama da se izjasni.
-Gospodjice,jeste li se razveli ili planirate ? upitah je.Malo pre ste rekli da ce te se razvesti ?
-Ja sam se razvela i razvescu se ! rece ljutito,gutajuci suze.
Tek mi sada nista nije bilo jasno.
-Razvesu se,razvescu se.Poce ponovo.Jer uvek sam htela divlje a terala pitome zbog toga se srce moje ne daje nikome.Rece u jednom dahu.
Opet mi nista nije jasno ? Shvatio sam da je plava gospodjica u fazi razvoda braka koji je tesko podnela.Ali osim toga nista mi drugo nije bilo jasno.Malo pre izgovorena recenica ucini mi se poznato kao sto mi se i sama gospodjica cini poznatom ali nisam mogao da se setim odakle.
Voda koja je kapala iz slavine nad sudoperom napunila je sudoperu vodom iako bi trebala da se odlije kroz odliv.U tom momentu to mi se nije ucinilo toliko cudnim koliko cinjenica da se iz te vode u sudoperi pomalja neka osoba.Gospodjica i ja cutke gledamo u sudoperu.Nema greske neko izlazi iz nje.Glava,trup,noge,i pred nama se pojavi covek sa kojeg se slivala voda kao sa vaterpoliste koji je izasao iz bazena.Gledam ga zabezeknuto.Prodje pored mene i ne primetivsi me i stade ispred gospodjice koja je i dalje plakala.
-Kako te nije sramota da mene okrivljujes za preljubu kada svi znaju cije teniske meceve si posecivala !
Gospodjica je izgleda razumela o cemu covek govori ali meni ponovo nista nije bilo jasno.U tom monemtu poce zucna rasprava.Plac,skrgut zubima,mlataranje rukama uz krike i povike.Cak dodje i do obostranog cupanja za kosu.Od te nemile scene omeknu mi srce te mi te iz oka pustih gorku suzu.Blago meni sto nemam nikakvih problema u zivotu,pomislih.pogledaj njih.Tolko velike probleme imaju da prema njihovim problemima sve se cini nevaznim.
-Aman ljudi ! povikah i uhvatih coveka za ruku
-Ne za tu ruku,kriknu covek kao ranjena zver,jos je povredjena.
Setih se coveka sa povredjenom rukom nad cijom sudbinom je plakala cela drzava ali nisam bio siguran da je to on kao sto nisam mogao da se setim kako se taj covek zove.Pustih mu ruku kojom on pokretom hitrim kao macka dograbi sudske spise koje je gospodjica drzala u nameri da ih otrgne i iscepa.Ponovo plac,skrgut zubima uz bezomucno otimanje o dokumenta i salvu uvreda.
-Dobro vece gospoda,zacu se glas za koji bi po tonalitetu i naglasku rekao da ne pripada razvedenom bracnom paru.
Svi stadosmo i pogledasmo u coveka u crnom odelu koji je upravo izasao iz frizidera.Suvonjava pojava,pomalo crne puti,srednjeg rasta.Na glavi je nosio tamne naocare za sunce.Lice mu je bilo nekako rosavo a zubi kao da je zvakao orbit sa ukusom petarde.Odelo na njemu je visilo a cini mi se i da je kravatu suvise pritegao pa su mu valjda zbog toga oci bile nekako buljave.Delovao je kao umoran covek koji je ceo zivot proveo na relaciji poso kuca,kuca poso.
Iza njegovih ledja nalazio se frizider iz kojeg je upravo izasao a iz kojeg je za njim izlazilo neko bice cudnog oblika.Svi prisutni skoncentrisase se na frizider i na ono sto je upravo izaslo iz njega.Cudna pojava,vise kao neko covekoliko bice koje jase na brezovoj metli.Covek u crnom nacini blagi naklon ka nama jednom rugom popravljajuci cvor na kravati i obrati nam se recima
-Dobro vece gospoda ovo je moja Vendija.
Shatismo da Vendijom zove covekoliko bice na brezovoj metli,koje je nakon njega izaslo iz frizidera.
-Jesi ti moja Vendija ? Rece covek poljubivsi bice na brezovoj metli pored sebe u nesto na glavi za sta nisam bio siguran da li su usta ili je uvo.
-Ja sam tvoja i svacija,hrapavim glasom odgovori bice na brezovoj metli.
-Eto vidite,kazem vam ja da je to moja Vendija,rece covek otezuci.Zatim se kao sveca stroposta na patos,prisutnima pred noge sto kod prisutnih izazva malu zbunjenost.
-Nista nista,malo je vise popio,rece bice na brezovoj metli.A nije ni cudo sto pije,i vi bi ste pili kada bi vas kao njega savkog dana kada dodje kuci sa posla cekala onakva spodoba.
Razmisljam u sebi da od bica na brezovoj metli i nema grdje spodobe pa pomislih dal ona to za sebe govori ?
Elem,pomogosmo coveku da se koliko je kicma dozvoljavala uspravi na svoje noge.Cim je to uspelo covek u crnom odelu obesi se o vrat bicu na brezovoj metli koje iz miloste zove Vendija.U tom pocese da nesto razgovaraju ali mi se cinilo da se poput dve zivotinje vise sporazumevaju nego sto pricaju.
Zvuk koji nas je sve trgnuo dopirao je iz rerne sporeta a podsecao je na rezanje neke zivotinje.Vrata od rerne se otvorise i u kuhinju kroci sapa koja kao da je pripadala nekoj povecoj zivotinji.Za njom ukaza se i druga.Shvatih da moram da reagujem pa dohvatih sa stola staklenu flasu mineralne vode Knjaz Milos.Oj Milose veliki junace mnoge srbe spasao si od turaka pa valjda mene neces ostaviti na cedilu a ja cu ti spases li me svakog dana svecu u crkvi paliti,razmisljam dok zamahinjem rukom i cekam da se pojavi glava ove zivotinje koja izlazi iz rerne.Izgleda da je glava tolika da se zaglavila u rerni pa covek u crnom i bice na brezovoj metli skocise da pripomognu i da ga izvuku napolje.Ucinilo mi se da poznaju ono sto ce svakog momenta izaci iz rerne.Hop,hop,hop izvukose oni to napolje i pocese da se grle i pozdravljaju.Protresoh glavom u cudu odlazuci flasu koju sam kao sablju potegao.Bice koje je izaslo iz rerne a koje su covek u crnom i bice na brezovoj metli pozdravili bilo je Medved.Pravi pravcati medved u zenskoj garderobi,sa lancem oko vrata na kojem je bio prikacen broj 13.Uspravi se medved na zadnje noge i tad sagledasmo njegovu grotesku pojavu.Zenska garderoba na njemu delovala je odvratno.Primetio sam da je svoju brundavost prikrio tako sto je sa tela uklonio dlake.Jak zenski parfem koji je dopirao sa njega izazivao je mucninu.Na ogromnoj glavi nosio je tamne naocare.
-Jesil ti brale Medved ili Mecka ? upitah ga,odmicuci se malo kako se ne bih onesvestio od jakog mirisa zenskog parfema.
-Osecams se kao Mecka u stvari sam Medved,rece brundajuci.
Zatim Medved posne da igra sto je bilo ispraceno pljeskanjem rukama svih prisutnih,osim mene.Izgledalo je kao da ce svakog casa poceti da peva.I poceo je.Mumlanje koje je izlazilo iz njegovih usta nisam uspeo da razumem ali vidim da su ostali znali pesmu koju je pevao.Cini mi se da je pominjao rimskog imperatora Julija Cezara ali u kom kontekstu to nisam uspeo da razaberem.Bilo kako bilo prizor je delovao toliko mucno da samo sto nisam povratio.
Od silne dreke,buke i halabuke nismo ni culi da je iz kredenca iskocio jedan mladi veseli momak u teniskoj opremi sa reketom u ruci.Njegova pojava u prostoriji izazvala je nevidjeno odusvljenje svih osim coveka koju je kao vaterpolista iz bazena izasao iz sudopere.Izgledalo je kao da se radi o nekoj svetskoj poznatoj licnosi.Poskakujuci dodje ispred mene i pocne da peva da igra da izvodi imitacije tako umesno da sam pomislio da ovo i nije teniser vec kakav profesionalni zabavljac.Salva smeha proli se prostorijom.radost je jedino remetio smrknuti izraz lica coveka iz sudopere.
-Jesi video ko je bio na tribinama a ? obrati mi se teniser-zabavljac.
Osmeh na njegovom licu govorio je da nije ocekivao negativan odgovor.Bi mi malo neprijatno.Vidim dobarje momak pa bi bilo glupo da ga razocaram odgovorom da ne da ne znam ko je bio na tribinama nego da blagog pojma nemam ni ko je on.
-Da da naravno,kako da nisam video.Odgovorih u nadi da nece nastaviti sa pitanjima i otkriti prevaru.
To ga je silno obradovalo pa poce da nam pokazuje jos stosta iz njegovog bogatog repertoara.Posle toga se okrenu i odskakuta u kredenac iz kojeg je izasao dokacivski ramenom coveka koji je isazao iz sudopere,sto je ovoga jako naljutilo pa poce da vice na gospodjicu sa kojom se otimao oko sudskih spisa.Ostali pocese naglas da komentarusi navodeci detalje iz njihovog zivota kao da su o svemu tome negde citali.
Iz viseceg kuhinjskog kredenca odakle je malo pre iskocio teniser-zabavljac pojavi se sredovecan covek koji nam se predstavio kao otac tenisera.Pitao je kuda je teniser otisao i da mu je to vazno jer ima za njega neke papire koje je trebalo da potpise a i malo novaca ne bi skodilo jer treba podmazati neke ljude u nekom savezu.Objasnismo mu da je teniser-zabavljac odskakutao iz kredenca iz kojeg je i on izasao te on dozivajuci ga otrca za njim.
-Vite ljudi neka buba na plafonu,rece covek u crnom.
Svi pogledasmo gore i videsmo buba maru kako polako niz zid silazi na pod.Kada je dosla do poda buba polako poce da raste a glava poce da joj dobija ljudski oblik.Izraste buba nekih metar i po,usparvi se u stojeci stav i rece
-Brrrr sto je ladno napolju izgleda da duva neka kosava sa dunava.
Gledam i ne verujem ocima.Buba se otelotvorila u zenski lik i to tako da je su na telu bubamare iznikle ruke,noge i glava.Nije to cak bila ni bubamara bila je to bubasvaba sa podebljim rukama,nogama kao u fudbalera Djenara Gatuza i glavom na kojoj je kosa izgledala kao da je uredjivana sekirom.
-Kojim dobrom bubasvabo,upita je cisto iz kurtoazije.
-Dosla sam da se pohvalim svojim novim crvenim ferarijem kabrioletom od dve i po iljade kubika sa sedistima od koze sabljozubog tigra.
Dalje je pocela da navodi performanse vozila snamerom da nas zapanji.
-Pa sta ce ti to bubasvabo kad si obicna buba ? upitah
-Pa bolje buba u ferariju nego nego buba bez ferarija.Odgovori u sebi svojstvenom stilu koji je odavao utisak da se radi o osobi ogranicenih intelektualnih sposobnosti.
Brujanje koje se prolomilo sve nas je zateklo.Zvucalo je kao elisa helihoptera koji se spustio do prozora kuhinje.Snop zaslepljujuce svetlost udje u vec osvetljenu kuninju.Izvor svetlosti dopirao je spolja.To smo znali ako nismo mogli da otvorimo oci plaseci se za sopstveni vid.Zvuk elise je prestao ali svetlost je i dalje bila prisutna.Kada je svetlost uminula pred nama se nasla zenska osoba u fudbalskom dresu crvene zvezde.
-Cao svima ja sam DzK rece skripavim glasom
???
-A ?
-Ja sam DzK zar me ne prepoznajete ?
-Ja nikad nisam cula za tebe rece bubasvaba koja je delovala prenerazeno.
-Pa ni ja nisam cula za sebe,ovaj za tebe rece ono sto se predstavi kao DzK.
-Posto je video moju zbunjenost covek u crnom mi pridje te mi na uvo sapne
-To je Dzej Kej.
-Aaaaa Dzej Kej,pa sto ne kazes odmah,vidim ja nesto mi poznata rekoh tako da zvuci kao da odlicno znam o kojoj osobi se radi.
-Nesto me ovih dana muci insomnija pa nemogu da spavam rece DzK,tragikomicno se trudeci da se predstavi kao neka obrazovana osoba iako je polurecenicu jedva prevalila preko velikih usta.
-I mene muci kostobolja,rece bice na brezovoj metli koje se odaziva na ime Vendija,tek da nesto kaze.
-Jaoooo kriknu medved u zenskoj garderobi padajuci na zemlju.Svi se uspanicise.Sta se desava ?
-jaoooo ponovo se zacu krik.
Tada videsmo dve injekcije zabodene u njegovo telo za koje smo predpostavili da su ispalila dva ogromna medicinska brata koja se niotkuda u belim mantilima pojavise prisutnima iza ledja.
-Nista nista gospodo rece jedan od njih grubim glasom.
-Portir je zaboravio da zakljuca vrata pa nam je pacijent pobegao rece isti pokusavajuci da ga sa kolegom popne na nosila.
-Odakle je pobegao ? upita neko od prisutnih
-Iz ludnice sele,iz ludnice,sta se cudis pa vidis bre na sta lici.Vidis bre na sta svi vi licite poce da vice doktor.
-Sve cu ja vas na odeljenje u sobu 101 zagrme na nas.
Odjednom mi se ucini da oba brata dobise neke nadljudske dimenzije i da smo svi naspram njih kao patulci.
-Daj pusku vamo,ovaki ne treba da su na slobodi grmi covek na nas a vatra mu seva iz ociju.
Brat u belom mantilu dodaje mu dvocevku u koju ovaj umesto patrona ubacuje dva sprica.
Stani ! zacu se nepoznati glas.
Iz zamrzivaca do pola je stajao covek odeven u kraljevsku odoru,sa krunom na glavi ispod koje se videlo jedno pomodrelo zatvoreno oko.
-Daj ih sve ovamo u moje kraljevstvo.Ja da im sudim ! rece zapovednickim tonom.
Braca se pogladase i potvrdno klimnuse glavom.Onaj sa puskom uperi je u nas i rece
-Polazi !
-Jedan po jedan ulaze u zamrzivac.
Medveda posto je bio uspavan ubacise naglavacke.A bubasvaba zbrise negde u neku pukotinu na zidu.
Kad dodje red na mene osetim takav strah da nisam mogao da se pomerim.Gledam,covek ce svakog momenta ispaliti spric u mene a posle toga ko zna gde cu se probuditi.A i nije mi se svidela ideja da igde budem zajedno sa ovim ludacima.Skupih hrabrosti,okretoh se i potrcah ka vratima.Ubod koji dobih u nogu ucini da se bacim iz kreveta sav u znoju.Srce mi nenormalno lupa.Gledam sat je tu ali sekundara me vise ne nervira cak me neizmerno raduje sto je vidim.Sve je samo san pomislih i legoh ponovo bez namere da ponovo zaspim.
Svanulo je.Ustajem polako razmisljajuci o snu.U tom razmisljanju palim televizor.Gledam i ne verujem,likovi iz sna smenjuju se kao na traci,pomislih da li sam se stvarno probudio ili je i ovo san.Odlazim u kuhinju.Na stolu zaticem jucerasnje novine.Otvaram ih kad i u njima likovi iz sna.Bacam ih u kantu za djubre.Takvim likovima tamo je i mesto.
